Tumor uklonjen uz pomoć AI sistema: Uživo pomagao lekarima i analizirao mozak dok je operacija trajala
Dodajte Kurir u vaš Google izborHirurzi su prvi put tokom operacije mozga dobili pomoć veštačke inteligencije koja je analizirala ono što se dešava pred kamerom u realnom vremenu. Sistem nije preuzeo kontrolu nad zahvatom, već je tokom operacije označavao mesta na kojima bi mogli da se nalaze krvni sudovi i nervi koji nisu bili direktno vidljivi. To je lekarima trebalo da pomogne da pronađu bezbedniji put do tumora i uklone ga u što većoj meri.
Pacijent je Rajs Hibert, 48-godišnji otac dvoje dece iz Bedfordšira, kome je tumor na hipofizi počeo da ugrožava vid. Pre oko godinu i po dana bio je zdrav i redovno je šetao, a onda se tokom jedne šetnje onesvestio i dobio napad. Snimanje je pokazalo da ima nekancerogeni tumor veličine 11 milimetara, smešten na mestu gde nekoliko milimetara može da napravi ozbiljan problem.
Mali tumor, veoma nezgodno mesto
Hipofiza je mala žlezda u osnovi lobanje, ali je okružena strukturama od kojih zavise neke od najvažnijih funkcija organizma. U njenoj blizini nalaze se karotidne arterije koje dovode krv do mozga, kao i očni nervi. Kada je tumor počeo da pritiska njegove očne nerve, Hibert je izgubio deo perifernog vida, a kasnije su se pojavili i jaka iscrpljenost, vrtoglavica i problemi sa svakodnevnim kretanjem.
Sama operacija dodatno je komplikovana činjenicom da se tumor ne vidi jednostavno kao objekat koji treba izvaditi. Hirurzi do baze lobanje dolaze kroz nos pomoću endoskopa, dok se tumor nalazi iza kosti i čvrste membrane. Prema podacima istraživača, postojala je mogućnost da deo tumora ostane, ali i rizik od povrede velikog krvnog suda. Upravo u tom prostoru između onoga što se vidi i onoga što bi moglo da bude skriveno AI je dobila svoju ulogu.
AI "gleda" tamo gde hirurg ne može
Sistem je tokom zahvata obrađivao video sa endoskopa i pratio položaj hirurških instrumenata. Na ekranu je označavao područja u kojima je procenjivao da bi mogli da se nalaze važni krvni sudovi i nervi, dajući hirurgu dodatnu informaciju pre nego što napravi sledeći potez. Koncept podseća na tehnologiju prepoznavanja objekata, samo što se ovde ne traži lice ili predmet već specifična anatomija.
Za obuku sistema istraživači su koristili stotine snimaka operacija tumora hipofize. Na njima su ručno označavali krvne sudove i nerve kako bi AI naučila da ih prepoznaje. To je važno jer hirurg obično pre operacije proučava snimke konkretnog pacijenta, dok sistem može da koristi znanje stečeno na velikom broju ranijih procedura.
Hirurg i dalje donosi poslednju odluku
Uprkos poređenju sa „hirurškim ChatGPT-om“, tehnologija nije zamišljena kao zamena za lekara. AI daje dodatne informacije, dok hirurg odlučuje šta će sa njima uraditi. Ideja istraživača je da lekar tokom složene procedure ima još jedan izvor stručne procene kojem može da se obrati, ali i da ga ignoriše ako smatra da savet nije odgovarajući.
Tim je tehnologiju godinama razvijao i proveravao u laboratorijskim uslovima, a operacija na Hibertu predstavlja prvi korak u stvarnom kliničkom okruženju. Istraživači sada rade na većem ispitivanju kako bi proverili koliko ovakav pristup može pouzdano da pomogne u većem broju operacija, a ne samo u jednom slučaju.
Pacijent odmah primetio promenu
Za Hiberta je rezultat bio mnogo konkretniji od tehnološkog eksperimenta. Nakon buđenja iz anestezije primetio je da vidi znatno jasnije nego ranije, a tokom narednih osam nedelja njegov vid nastavio je da se poboljšava. Vratila mu se i energija, dok su nestali problemi koji su ga mučili pre operacije.
Njegov slučaj zato predstavlja više od demonstracije nove medicinske tehnologije. Pokazuje kako bi AI mogla da bude uvedena direktno u operacionu salu, ne kao zamena za hirurga, već kao alat koji u trenutku kada je odluka najvažnija može da ponudi dodatnu informaciju o onome što se nalazi izvan neposrednog pogleda.
Zašto je AI važna u operaciji
Kod ovakvih operacija problem nije samo pronaći tumor, već ukloniti ga bez oštećenja struktura koje se nalaze neposredno uz njega. Hirurg se pre zahvata oslanja na snimke pacijentovog mozga kako bi stekao što precizniju predstavu o anatomiji, ali ono što se nalazi tokom same operacije ne mora uvek biti lako prepoznatljivo. Istraživači su zato želeli da AI bude dodatni izvor informacija upravo u trenutku kada se donose odluke.
To je posebno značajno jer britanski hirurg u proseku izvede svega deset do 20 ovakvih operacija godišnje. Sistem je, nasuprot tome, tokom razvoja analizirao stotine videozapisa prethodnih zahvata. Ideja nije da AI ima poslednju reč, već da lekaru pruži iskustvo stečeno na velikom broju operacija i pomogne mu da lakše prepozna strukture koje mogu predstavljati rizik.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.